Повреда коју су нанела деца: прва помоћ и превенција

Ако је дете бацило, испустило или снажно стегло мачку, а после тога мачки иде крв на уста, изразито је малаксала или апатична, или тражи топлоту, то је критично стање. Такви знаци врло вероватно указују на тешке унутрашње повреде: повреду главе и мозга, оштећење унутрашњих органа (плућа, јетре), унутрашње крварење или преломе вилице или ребара.

Опасне грешке

• Купање мачке у стању шока. Прање је изузетно јак стрес. У трауматском шоку телесна температура нагло пада, а купање појачава потхлађивање и шок и може довести до престанка дисања или рада срца.
• Самостално лечење по саветима са интернета. Време утрошено на тражење информација када постоје знаци унутрашњег крварења или шока директно угрожава живот животиње. Лекови за људе без препоруке ветеринара најчешће су отровни за животиње: на пример, парацетамол и метамизол су смртоносни за мачке.

Део 1. Прва помоћ

Ако сумњате на тешку повреду, главни задатак је да не нашкодите и да мачку што пре одвезете у клинику.

Корак 1. Обезбедите мир

• Сместите мачку у тиху, замрачену и добро проветрену просторију.
• Ставите је у транспортер или чврсту картонску кутију с равним, тврдим дном на које сте прострли меку тканину.
• Не дрмајте мачку, не грдите је, не премештајте је стално и не узимајте је у наручје без потребе.

Корак 2. Сачувајте топлоту

• У трауматском и хиповолемијском шоку организам брзо губи топлоту.
• Пажљиво покријте мачку лаганим ћебетом или пешкиром.
• Ако су шапе и уши хладне (знак потхлађености), ставите поред ње флашу с топлом водом, обавезно умотану у дебелу тканину да се не опече. Не прегрејавајте је и не користите превише врућу воду.

Корак 3. Преглед и хигијена

• Не перите мачку! Никаква вода.
• Ако се види спољашње крварење, пажљиво притисните на рану стерилну газу или чист завој.
• Ставите поред ње чинију са свежом водом. Никада не сипајте воду или течну храну на силу: ако је рефлекс гутања поремећен или је глава повређена, мачка се може загрцнути.

Корак 4. Хитно ветеринару

• Потребан је преглед код ветеринара уживо без одлагања. Одвезите мачку у најближу ветеринарску клинику и превозите је што пажљивије.
• Ако физички не можете одмах да кренете, хитно се обратите ветеринару преко сервиса за онлајн консултације: рећи ће вам како да стабилизујете стање.
• Не дајте никакве лекове из кућне апотеке док их ветеринар не препише.

Део 2. Разговор са дететом и превенција

Живот деце и кућних љубимаца под истим кровом захтева сталан надзор и доследно васпитање.

Корак 1. Објасните последице

• Не кажњавајте дете физички и не вичите: то изазива само страх и агресију, али не учи разумевању.
• Озбиљно разговарајте као са себи равним. Објасните да је мачка живо биће и да осећа бол исто као човек.
• Користите поређења која дете разуме: „Сећаш ли се кад си пао и кад те је болело? Мачку сада боли још више, али она то не може да каже речима.”

Корак 2. Поставите јасна правила

Договорите се о границама и пазите да се поштују:

• Додир. Не сме: стезати, бацати, вући за реп, уши или шапе. Сме: нежно и лагано мазити по леђима.
• Одмор и сан. Не сме: будити је, извлачити из кућице или скровишта. Сме: оставити мачку на миру док се не пробуди.
• Храна и тоалет. Не сме: ометати је, плашити, сметати јој. Сме: једноставно не прилазити чинијама и посуди с песком.
• Надзор одраслих. Не сме: остављати децу млађу од 7 година насамо с мачком. Сме: сваки контакт искључиво уз присуство одраслих.

Корак 3. Научите га правилном контакту

• Покажите детету како да мази мачку: низ длаку, по глави и леђима.
• Објасните која места се не дирају: стомак, шапе, реп, очи и уши.
• Научите га да правилно држи мачку: једна рука придржава груди, а друга задње ноге одоздо, да мачка никада не виси у ваздуху.

Корак 4. Развијајте саосећање

• Укључите дете у свакодневну бригу о мачки у складу с узрастом.
• Поверите му једноставне задатке: да сипа суву храну по распореду, мења воду у чинији, склања играчке.
• Похвалите га за бригу и нежан однос.

Најважније

Сва одговорност за здравље животиње и безбедан контакт детета с мачком лежи на одраслима. Деца не умеју увек да процене своју снагу и да схвате последице својих поступака. Задатак родитеља је да створе безбедно окружење, да на време реагују када је здравље животиње угрожено и да науче децу да се према живим бићима односе брижно и одговорно.