Репродуктивно здравље

Репродуктивни циклус мачке зависи од годишњег доба и количине дневне светлости. На северној хемисфери мачке су најактивније у пролеће и лето, кад су дани дуги. Од октобра до децембра следи период мировања — анеструс — кад ниво полних хормона (естрогена) пада на минимум. Међутим, код мачака које живе у стану уз вештачко осветљење (око 14 сати светла дневно) овај циклус може трајати током целе године, без обзира на годишње доба.

Циклус мачке састоји се од неколико фаза, свака са својим хормонима, понашањем и телесним променама.

Проеструс (припрема за терање) траје веома кратко, обично мање од дана: организам почиње да ствара естроген, припремајући се за могуће парење. Мачка постаје веома нежна и трља се о предмете, али још не пушта мужјаке близу.

Еструс (само терање) је период кад је мачка спремна за парење. Траје од 2 до 19 дана (у просеку око недељу дана). Јајне ћелије сазревају у јајницима, а ниво хормона нагло расте, што мења понашање мачке: заузима карактеристичан положај (извија леђа и држи реп у страну), гласно мјауче, ваља се по поду и мање једе. Власници који то раније нису видели понекад мисле да је мачка болесна или да је боли.

Ветерина познаје и друге варијанте терања: „подељено терање“ — кад знаци почну, ослабе на дан-два, па се поново врате (често код младих мачака); продужено терање — кад траје дуже од недељу дана (често код сијамских мачака), што може бити повезано са хормонским цистама на јајницима.

Ако не дође до оплодње, следи интеревструс (размак између циклуса), који траје око недељу дана — ниво хормона опада, али одмах почињу да сазревају нови фоликули, па затишје не траје дуго и исцрпљујући циклус почиње изнова.

Дуго се веровало да мачке могу да остану скотне само као резултат механичког надражаја током парења — њега изазивају микроскопске бодље на пенису мачора, које покрећу потребан нервни рефлекс.

Међутим, савремена истраживања показала су да код више од 30% мачака овулација може да се догоди спонтано — без икаквог учешћа мужјака. Тај процес може покренути мирис мачора, присуство других мачака које се терају у близини, па чак и обично мажење по леђима и крстима од стране човека.

Главни проблем спонтане овулације је у томе што, ако мачка не остане скотна, њен организам ипак почиње да се припрема за мајчинство (настаје лажна скотност, која траје до 50 дана). Током тог времена материца је дуго изложена хормону прогестерону — то штити од нових терања, али знатно повећава ризик од озбиљних инфекција и циста на материци.

Скотност код мачака траје око два месеца (у просеку 65-66 дана). Сам порођај траје од 4 до 42 сата. Мачке су веома плодне: легло обично има 1 до 5 мачића, а вероватноћа да мачка остане скотна после парења веома је висока — скоро 74%.

Да би популација расла тако брзо, и мачори морају бити активни. Полна зрелост мачора долази са порастом тестостерона, који управо изазива развој оних бодљи на пенису што надражују женку.

Ветеринари саветују да се мачори не користе за приплод пре него што напуне годину дана, да би им организам био потпуно развијен, а сперма доброг квалитета. Способност мачора за размножавање траје до 10-12 година, мада квалитет семена с годинама опада.

Ако је мачор неплодан или има здравствене проблеме, парење ипак изазива овулацију код женке, али до скотности не долази — због тога женка пати од лажне скотности, а ризик од болести материце расте. Осим тога, нестерилисани мачори често обележавају територију, агресивни су према другим животињама и морају се држати одвојено.

Око размножавања мачака има много митова. Најпознатија је легенда да један пар мачака и њихови потомци могу да донесу на свет 420.000 мачића за само 7 година. У пракси је тај број немогућ, јер подразумева идеалне услове: 100% преживљавање сваког мачета, тренутно сазревање и без болести и старења. Кад би биолошки закони заиста тако савршено функционисали, само један град би за 10 година добио 76 милијарди мачака.

Реални научни прорачуни узимају у обзир високу смртност на улици: око 75% мачића луталица угине у првих неколико месеци живота од инфекција, паразита, глади и аутомобила. Кад се урачуна ова сурова стварност, пар мачака и њихови потомци за 7 година дају много мањи, али и даље забрињавајући број — око 100 животиња.

Савремени компјутерски модели помажу да се тачно израчуна како популација расте и како на њу утиче стерилизација. Ако се у затвореној колонији од 50 мачака ништа не предузме, за 10 година роди се и од тешкоћа тамошњег живота угине око 1.000 мачића. Моделирање показује да обично хватање и еутаназија не делују ни приближно тако ефикасно као масовна стерилизација (програми TNR: Trap-Neuter-Return — ухвати, стерилиши, врати). Кад стопа стерилизације достигне потребан праг, број нових мачића пада на нулу, популација се стабилизује, а затим почиње да опада.

Стерилизација не решава само проблем напуштених животиња — она штити и здравље сваког љубимца. Велика медицинска истраживања показују да стерилисани мачори живе у просеку 62% дуже од нестерилисаних, а стерилисане женке 39% дуже од нестерилисаних. Та разлика има једноставно објашњење: стерилисане животиње ређе одлутају од куће, не улазе у уличне туче (па се не заразе опасним вирусима као што су FIV или леукемија) и не оболевају од болести полних органа.

Пиометра (гнојна инфекција материце) је стање опасно по живот у ком се материца испуни гнојем. Раније се мислило да од ње пате само пси, али мачке оболевају подједнако, нарочито у средњем и старијем добу (у просеку око 7.5 година). Болест се развија због хормона: поновљене лажне скотности доводе до задебљања слузокоже материце и лучења велике количине течности, док локални имунитет опада и бактерије (често E. coli) лако продиру унутра. Симптоми код мачака често су скривени — исцедак се не примети увек, јер се мачке веома пажљиво умивају — уместо тога животиња постаје летаргична, одбија храну и може да повраћа. Главно лечење је хитна операција уклањања материце и јајника; ако се одложи, може наступити тровање крви (сепса). Планска стерилизација потпуно уклања ризик од ове болести.

Тумори млечне жлезде су трећи најчешћи рак код мачака. За разлику од паса, код којих је око половине таквих тумора доброћудно, код мачака је више од 90% ових израслина злоћудно — брзо расту и шире се у плућа. Главни покретач раста ових тумора су полни хормони који се луче током терања, па је најбоља превенција стерилизација у право време.

На основу ових доказа ветеринарске организације широм света покренуле су кампању „Fix by Five“: препоручује се да мачићи имају планирану операцију строго пре него што напуне 5 месеци. Митови да рана стерилизација штети расту или сужава мокраћни канал код мачора наука је одавно оповргла — операцију у младом узрасту животиње много лакше подносе, брже се буде из анестезије, а прихватилишта престају да се пуне нежељеним мачићима.